Life
Da se poklonim pa da pocnem...
U poslednje vreme mnogo je tesko naci pravu osobu sa kojom mozes podeliti sve svoje probleme.Mnogi ce reci da gresim da su tu prijatelji i porodica ali ja cu reci da su to sve gluposti uvek postoji nesto sto se ne moze reci jel je previse DARK i postoji strah da necemo biti shvaceni.Tako da sam odlucio da pisem ovde neke svoje gluposti i shvatanja jer je nekad mnogo lakse reci neke stvari nepoznatoj osobi,nekome ko te uopste ne poznaje.Kad otvoris dusu i ispricas bas te briga sta ce ta osoba misliti jer je uopste ne poznajes a sebi si olaksao muke i skinuo teret sa sebe.Ako imas srece ta osoba mozda ima iskustvo pa ce ti pomoci,a i ta pomoc sve zavisi koliko je mi ustvari zelimo i koliko smo duboko u depresiji.Ja sam se zeznuo(upotrebio bih mnogo bolju rec ali nisam procitao pravilnik pa necu da ispadnem stoka)vise nego jednom i ispricao svoje zivotne price mojim nazovimo drugovima uglavnom su me sa cudjenjem gledali i govorili gomilu gluposti koje sam mogao da cujem od bilo koga.Kao da sam kupio kasetu sa 10 saveta za bolji zivot i pustio,odmah neke glupe i primitivne price koje su videli u filmu ili su culi negde od nekih "poznatih" .Ima ljudi koji razumeju i pokusavaju svojim recima da pomognu i vrate osmeh na lice ti ljudi treba da se cene ma koliko njihovi nacini cudno izgledali.Imam neke ortake koje cenim i postujem toliko da ih nazovem najboljim drugovima,da prepravimo to neke na dva dovoljna i skromna cifra.Jednog znam od malih nogu prakticno se znamo od pelena,cucle i cudjenja sta je malo crno sto mnogo smrdi a uvek ga nadjemo dok se igramo u pesku :DToliko smo bili suprotni da to moram da opisem u nekoliko recenica.On sedi miran miran igra se reklo bih se fali mu samo oreol na glavi i mala bela krila na ledjima,mene majka un osi u sobu placem na sav glast vristim trazim potpunu paznju.Stavljaju me pored njega uzimam njegov autic pocinjem da ga lupam kidam cak je bilo i i nekih udaraca tu.Andjeo i Djavo i pravom smislu te reci i sve je tako bilo do polaska u prvi razred osnovne skole,a onda na cudjenje svih epski preokret.Nestasno i nemirno dete zeljno paznje svih prisutnih u njegovom okruzenju shvata da postoje deca deset puta gora od njega i shvata da koliko se god trudio da mu niko nikad nece posvetiti paznju jer ni na kakav nacin nije poseban i otad ja sam potpuno povucen nikad se nisam isticao i odvaja od mase jednostavno sam navikao da budem obican i tad sam poceo da gradim svoje malo carstvo u meni koje je sad prakticno gotovo.S druge strane mali Andjeo pocinje da se istice u drustvu,ima svoj stav jos od malih nogu,drugacije se jos tad oblacio,uvek u zenskom drustvu od vrtica pa sad do fakulteta,prelepim crtanjem,kasnije su se razvile i neke druge lepe osobine.I tako godine su prolazile on se razvio u pravog buntovnika,a ja sam se sve vise povlacio u svoj svet maste i gradio svoj zamak ne mareci uopste za stvari koje se desavaju oko mene.Bilo je tu ljubomore u jednom trenutku i to mnogo od strane mene naravno i raznih drugih gluposti i nesuglasica ali i dan danas smo prijateljii drago mi je sto ga poznajem od malih nogu jer zahvaljujuci njemu sam uspeo da postanem imun na strahote pandorine kutije.Drugog sam upoznao u srednjoj skoli i cim smo ostvarili komunikaciju odmah smo se skapirali.Ovaj put je bilo drugacije bili smo slicni ako ne i isti.Odmah smo poceli da se glupiramo i prosipamo pamet jedan drugom,prvi put sam mogao sa nekim da podelim informacije iz mog sveta maste a da ne pomisli da sam idiot.Nase razgovore niko nije mogao da razume osim nas dvojice zato su nas cesto gledali cudno.toliko smo se dobro kapirali da sam cesto mogao da odlucim neke stvari umesto njega ili da izgovorim pre njega jer sam ga mnogo dobro poznavao i znam tacno sta bih on uradio.Nije bilo toliko svadji posto smo slicni ali cesto je bilo rasprava sa povisenim glasom i ubedjivanja u nesto drugo ali tvrdoglavost je bila nasa najveca zajednicka osobina kao i da nas ne mogu ubediti u nesto dok svojim ocima to ne vidimo,tako da su nase rasprave trajale satima i satima jer niko nikog nije mogao da ubedi ali meni je to bilo zanimljivo.Uglavnom sam ja popustao posto se u zivotu nikad ni sa kim nisam pozvadjao nesto preveliko jer jednostvano nisam u stanju da nekog mrzim zato sto misli drugacije ili da ne pricam sa njim ma koliko on bio u pravu ili gresio.On je imao veoma razvijenu i izrazenu osobinu da se veoma li veoma brzo uklopi u novom okruzenju,tako da je bio uvek omiljen u drustvu.Posto smo bili nerazdvojni malo mi je tesko palo kad je odlazio u NS da studira,posecujem ja njega redovno ali nije to to.I tako cak ni njima nisam mogao da kazem neke stvari jer bih polako poceo uvod i cim bih video burne reakcije i nerazumevevanje odmah bih menjao temu,ali podelio sam sa njima i neke stvari koje nikad nikom nisam rekao i drago mi je zbo toga.Zakljucaj,ocajno pisanje bez zaglavlja i naslova,pravopis nula,tema promasena pocetak nema veze sa krajem,preopsirno,dosadno i siguran sam da ce te naci jos mnogo greski,ali meni nije bitno napisao sam sta sam hteo i bolje se osecam na kraju krajeva ovo mi je prvi Blog
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi